Klasičan postupak izrade spinalne ortoze podrazumeva uzimanje gipsanog otiska sa pacijenta, nakon čega se u isti uliva gips. Tako dobijen kalup se zatim manuelno obrađuje. Postoji veliki broj različitih pristupa modifikaciji gipsanog otiska sa ciljem da se postigne što bolja korekcija deformiteta. U sledećoj fazi na obrađeni model se stavlja zagrejana termoplastika (polietilen) koja poprima oblik kalupa. Nakon hlađenja plastika se seče i prilagođava pacijentu kroz nekoliko, najčesće dve do tri probe.
Postoji velika razlika između simetričnih midera tipa Boston i asimetričnih kao što je Cheneau mider. Najupadljivija je razlika u frontalnoj ravni jer Cheneau mider postavlja trup u položaj hiperkorekcije. Zatim, bitna karakteristika je očuvanje sagitalnog profila. Osim toga, za razliku od ostalih, Cheneau mider može da utiče i na rotaciju koja je sastavni deo svake skolioze.
Preporuka za nošenje midera se uglavnom zasniva na riziku za progresiju. Glavni cilj nam je pri tom da sprečimo progresiju deformiteta, odnosno da pokušamo izbeći hirurgiju.
Za razliku od fizikalne terapije koja nema nikakva ograničenja vezana za Cobb-ov ugao, aplikacija miderima ih ima. Osim Cobb-ovog ugla ograničavajući faktor mogu biti zrelost deteta, rigidnost krivine, morfologija (prekomerna težina), stepen strukturalnog flat back-a, oblik rebarnog izbočenja. Dakle, neophodno je da specijalista sa velikim iskustvom odredi da li pacijent treba ili ne treba da bude lečen miderom.