Schroth metod je razvila 1920. godine Katarina Schroth, čiji je uspeh u lečenju sopstvene skolioze privukao pažnju nemačkih stručnjaka. Krajem tridesetih godina prošlog veka ovaj metod je bio priznat za najbolji konzervativni tretman skolioza u Nemačkoj. Nakon što je metod dalje razvijen i usavršen, 1960. godine u mestu Bad Sobernheim u Nemačkoj otvara se Klinika "Asklepios Katharina-Schroth", koja danas može da primi 200 pacijenata. Schroth metod je postao standard nehirurške terapije skolioza u Nemačkoj. Ovaj metod trenutno u Nemačkoj podržava državni sistem zdravstvenog osiguranja i nemački ortopedi hirurzi rutinski upućuju pacijente sa skoliozom na terapiju Schroth vežbama. Osim specijalizovanih klinika, fizioterapeuti koji nisu obučeni isključivo za Schroth metod, ali koji su dobili sertifikat na klinikama u Španiji i Nemačkoj, nude ovaj vid terapije skolioza širom Evrope, u delovima Srednjeg istoka i SAD.
Schroth metod tretira sve aspekte trodimenzionalnog deformiteta. Vežbe se prilagođavaju konkretnom tipu krivine koju pacijent ima. Dakle, ne postoji šablon, već je potrebno da fizioterapeut, na osnovu prethodno stečenog znanja i iskustva, a u zavisnosti od potreba pacijenta, osmisli vežbe. Genijalno zapažanje Katarine Schroth bilo je to što je uočila da kod skolioze nije problem u mišicima tj. u mišićnom disbalansu koji bi se mogao korigovati jačanjem ili istezanjem, već da skolioza ima veze sa telesnim volumenom i mehanizmom disanja. Tako je Katarina Schroth bila prva koja je u fizioterapiju skolioza uvela rotaciono disanje. Ono uz prethodno postignutu auto-elongaciju trupa i korekciju u frontalnoj ravni dovodi do detorzije delova trupa. Još jedna bitna karakteristika ove metode je i to da se jačanje muskulature nikada ne radi izolovano, po grupama mišića (recimo prvo trbušnjaci, pa leđni mišići i sl.) jer je u tom slučaju nemoguće postići maksimalnu korekciju deformiteta.
Dakle, cilj je prvo postići što bolju korekciju, pa tek onda aktivirati muskulaturu i na taj način, održavajući korekciju, stabilizovati stanje mišićnom tenzijom.
Vežbama se takođe postiže i promena posturalne šeme u mozgu. Naime, pacijent sa skoliozom se lepo oseća u svom skoliotičnom položaju, dok mu je nelagodno da zadržava korektivni položaj. Cilj Schroth metode je da pacijent postane svestan i sposoban da prepozna skoliotično držanje i da čak počne nelagodno da se oseća bez korekcije, te da je održava tokom dana i van perioda kada radi vežbe.